Категорије

Отвори све -|-Затвори све

DA LI TREBA POSTITI I KAKO?

 „A ti kad postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij, da te ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.“ (Mt.6,17-18 )

A kad postite, govori Gospod, ne budite žalosni kao licemeri, jer oni pomračavaju lica svoja, da ih vide ljudi gde poste. Zaista vam kažem: primili su platu svoju. Licemerni su oni, koji ne poste Boga radi, niti svoje duše radi, nego ljudi radi. Da ih ljudi vide gde poste i odadu im hvalu. No kako svi ljudi ne mogu gledati svaki dan šta oni jedu i piju, to se oni trude da naprave svoje lice takvim, da ljudi mogu čitati post sa njihova lica. Oni pomračavaju lica svoja, prave ih bledim i žalosnim, namrštenim i upijenim. Ne mažu svoju glavu mirisnim uljem niti lice svoje peru. I ljudi ih gledaju, i dive im se, i hvale ih. Nagrađuju ih ljudi svojim divljenjem, plaćaju im ljudi njihov post svojim pohvalama. Šta imaju više oni da očekuju od Boga? Radi Boga oni nisu ni postili. Radi ljudi su postili. Kakvu platu oni mogu pogledati za dušu svoju? Radi duše oni nisu ni postili. Radi ljudi su postili, a ljudi su im odali hvalu za to. Zaista, primili su platu svoju. I Bog im ništa ne duguje, niti će im što dati za njihov post u onome životu.A ti kad postiš, govori Gospod, namaži glavu svoju i lice umij da te ne vide ljudi gde postiš nego (da te vidi) Otac tvoj koji je u tajnosti, i Otac tvoj koji vidi tajno platiće ti javno. Ovo je glavni propis o postu. I on je svojim spoljašnjim smislom jasan. Kad postiš, postiš radi Boga i radi spasenja duše svoje, a ne radi ljudi. Nije važno ni najmanje, da ljudi vide i znaju da ti postiš, čak je i bolje za tebe da oni ne vide i ne znaju. Ti i ne čekaš od ljudi zato nikakvu nagradu. Jer šta ti mogu dati oni koji i sami sve očekuju od Boga kao i ti? Važno je, da Bog vidi i zna. A Bog će videti u svakom slučaju, od Njega se ne može ništa sakriti. Zato ne pokazuj svoj post nikakvim spoljašnjim znacima. Bog ne čita tvoje srce po spoljašnjim znacima; On ga čita iznutra, iz samoga srca. Kako si mazao glavu pre posta, možeš je tako mazati i za vreme posta, i kako si umivao lice pre posta, možeš ga umivati i za vreme posta. Ni mazanje glave ni namazanje neće uveličati tvoju zaslugu pred Bogom, ni umivanje lica ni neumivanje neće tvoju dušu ni spasti ni pogubiti. No ove reči Hristove: namaži glavu svoju i lice svoje umij, tako odlučno rečene, imaju svoj unutrašnji duboki smisao. Jer, da je Gospod mislio samo na fizičku glavu i fizičko lice, On svakako ne bi dao zapovest, da uz post namažeš glavu i umiješ lice, nego bi rekao, da je sporedna i beznačajna stvar za plodove posta mazao ti svoju glavu ili nemazao, i umivao ti tvoje lice ili neumivao. Očevidno, da se u ovim rečima skriva neki tajanstveni smisao. Inače, ko bi shvatio ovu izričnu zapovest Hristovu po spoljašnjem smislu njenom, i počeo naročito uz post mazati svoju glavu i umivati svoje lice, taj bi pao u jednu drugu, suprotnu vrstu licemerstva. Taj bi opet izneo svoj post na izložbu pred ljude, samo na jedan drugi način. A to je Gospod naročito hteo da oduči ljude, da ne čine. Nesumnjivo je, dakle, da ova zapovest ima svoj unutrašnji smisao. Kakav? Sličan onome, koji apostol Pavle pridaje obrezanju, ističući obrezanje srca kao spasonosno i smatrajući spoljašnje obrezanje kao ravno neobrezanju (Gal. 6, 15; Rim. 2, 29). Namaži glavu svoju, dakle, znači: namaži um svoj Duhom Svetim. Jer glava označava um i celu dušu, a mirisno ulje, kojim se glava maže, Duha Svetoga. A to znači: posti od svih zlih misli i uzdržavaj se od svih ružnih i nepotrebnih reči, nasuprot tome: ispuni um svoj mislima o Bogu, o svetinji, o čistoti, o veri i ljubavi i svemu onome što je dostojno Duha Svetoga. Isto tako čini i sa jezikom svojim – jer govor s umom čini jedno – te ili se uopšte uzdržavaj od govora, ili, ako govoriš, govori samo ono što ide na slavu Božju i na spas duše. Isto tako čini i sa srcem svojim: posti od svake mržnje i zlobe, zavisti i gordosti, bogohulstva i čovekohulstva, od svakog greha i grešne želje, strasti i pohoti, – od svega se toga uzdržavaj, i pusti Duha Svetog neka On sadi po polju srca tvoga sve vrste božanskog i bogoprijatnog useva i nebeskog cveća. Isto tako čini i sa voljom duše svoje: posti od svih grešnih namera i grešnih dela, uzdrži se od svakoga zla, i pusti Duha Svetoga, da Sobom kao mirisnim uljem pomaže tvrdokornu dušu tvoju, da joj zaleči rane, da je uspravi ka Bogu, da joj omili dobra dela, da je ispuni žeđu za svakim dobrom što je u Bogu. To znače reči: namaži glavu svoju. Jednom rečju – zauzdaj i uzdrži svoga unutrašnjeg čoveka, koji jeste glavni čovek, od svakoga zla i uputi ga na svako dobro. Šta znače reči: i lice svoje umij? Lice označava spoljašnjeg telesnog, čulnog čoveka, rečju – telo čovečje. Kroz telo se objavljuje duša ovome svetu. Za Boga je duša lice čovekovo, no za svet telo je lice čovekovo. Telesnim čulima i organima mi objavljujemo svetu šta mislimo, šta osećamo i šta hoćemo. Jezik govori ono što um misli, oči pokazuju ono što srce oseća i noge izvršuju ono što volja duše hoće.Umij svoje lice znači: očisti svoje telo od činjenja svakog greha, svake nečistote i svake zloće. Uzdrži čula svoja od svega izlišnoga i pogubnoga. Zakrati očima, da ne tumaraju neprestano po šarenilu ovoga sveta; zakrati ušima, da ne slušaju ništa što ne služi spasenju duše; zakrati nosu, da ne opija dušu mirisima ovoga sveta, koji se brzo u smrad obraćaju; zakrati jeziku i stomaku, da se ne lakome na mnoga jela i pića; uopšte, zakrati telu, da se raznežuje i zahteva od tebe više nego što mu je najnužnije za opstanak. Uz to još zakrati rukama, da biju i muče ljude i stoku; zakrati nogama, da idu na greh, na ludo veselje, na bezbožne zabave, u boj i u krađu, a nasuprot svemu tome, uputi celo telo svoje, da bude istinski hram duše tvoje, – ne drumski han, gde razbojnici svraćaju i dele otmicu i spremaju novi plan otmice – nego hram Boga Živoga. To znače reči: i lice svoje umij. To je post, što spasenju vodi. To je post, što Hristos preporučuje; post, u kome nema licemerstva; post, koji izgoni i progoni zle duhove i donosi čoveku slavnu pobedu i mnogi plod i u ovom i u onom životu. Važno je zapaziti ovde, da Hristos prvo pominje glavu, pa onda lice, to jest prvo dušu, pa onda telo. Licemeri su postili samo telom, i svoj post telom ljudima pokazivali. Nasuprot tome Hristos ističe prvo post unutrašnji, duševni, pa onda spoljašnji, telesni, no ne zato, da bi potcenio telesni post – gle, i on je sam postio telesno – nego da počne od početka, da prvo izbistri izvor, pa onda reku, da prvo očisti dušu, pa onda ogledalo duše. Prvo čovek mora umom i srcem i voljom da usvoji post, pa onda i telom dragovoljno i radosno da ga ispuni. Kao što jedan umetnik prvo dušom uobliči jednu sliku, pa je onda hitno i radosno rukom izvodi. Tako i post telesni treba da je radost a ne žalost. Zato Gospod i upotrebljava reči: mazanje i umivanje; jer kao što ovo dvoje stvara prijatnost i radost fizičkom čoveku, tako post – post duševni i telesni – treba da stvara prijatnost i radost čoveku duševnom. Jer post je oružje, vrlo moćno oružje u borbi protiv zlog duha. Vojnik u borbi kad izgubi oružje žalostan je, jer nenaoružan mora da beži ili da se predaje. A kad dobije oružje, onda je radostan, jer onda može da drži svoje mesto i daje otpora neprijatelju. Kako da se ne raduje hrišćanin kad se naoruža postom protiv najcrnjeg vraga svoje duše? Kako da mu srce ne ustreperi i lice ne zasvetli, kad vidi u svojim rukama oružje, od koga vrag njegov bezobzirno beži? Proždrljivost čini čoveka sumornim i plašljivim, a post ga čini radosnim i hrabrim. No kao što proždrljivost izaziva sve veću proždrljivost, tako post podstiče sve veću i dužu izdržljivost. Car David se izvežbao bio tako dugo da posti, da sam kaže: kolena moja iznemogoše od posta (Ps. 108, 24). Kad čovek uvidi blagodati posta, on zavoli da posti sve više i više. A blagodati su posta bezbrojne. Postom čovek olakšava i telo i duh od mraka i debelosti. Telo postaje lako i čilo, a duh svetao i jasan. Postom čovek izdiže dušu svoju nad zemaljskom tamnicom i probija se kroz mrak životinjskog života u svetlost Božjeg carstva, upravo u domovinu svoju. Post čoveka čini snažnim, odlučnim i hrabrim i pred ljudima i pred demonima. Post čini još čoveka širokogrudim, krotkim, milostivim i poslušnim. Postom se Mojsej udostoji da primi zakon iz ruke Božije. Postom Ilija zatvori nebo te ne bi kiše tri godine dana; postom on spusti oganj s neba na idolopoklonike, i postom učini sebe tako čistim, da je mogao na Horivu s Bogom razgovarati. Postom ce Danilo spase od lavova u pećini, i tri otroka od ognja u peći plamenoj. Postom car David uzdiže srce svoje ka Gospodu, te siđe blagodat Božja na nj i ispeva najslađe i najuzvišenije molitve, kakve je ikad jedan smrtni čovek pre Hrista uzdigao Bogu. Postom car Josafat bez borbe satre svoje neprijatelje, Amonićane i Moavićane (II Dnevnika 20, 23). Postom ce spasoše Jevreji od gonjenja carskog doglavnika Amama (Jestir. 4, 3). Postom ce spase grad Niniva od propasti, koju mu predskaza prorok Jona. Postom postade Jovan Krstitelj najvećim čovekom među svima od žene rođenima. Postom naoružan Sveti Antonije pobedi sve horde demonske i odagna ih od sebe. Šta? Zar samo Sveti Antonije? Bezbrojne vojske hrišćanskih svetitelja i svetiteljski očistiše ce postom, ojačaše ce postom, i postaše najveći junaci u istoriji ljudskoj. Jer pobediše ono što je najteže pobediti – sebe. A pobedivši sebe pobediše svet i Satanu. (Sveti Vasilije veli: „Post čini um krepkim“. Sveti Diodoh: „Pravi podvižnici uzdržavaju ce od hrane ne zato što je smatraju po prirodi zlom, no da bi kroz uzdražanje ukrotili goreće članove tela“. A blaženi Jeronim: „Bogu, Tvorcu i Gospodaru vasioni, naravno, nije nužno krčanje praznog stomaka, ali bez ovog ne može biti celomudrija“ – aliter pudicita tuta esse non possit“). I najzad, nije li i sam Gospod Isus otpočeo svoje božansko delo spasenja ljudi dugotrajnim postom od četrdeset dana? I nije li On time jasno ukazao, da i mi moramo početi pravi hrišćanski život postom? Prvo post, a ostalo sve dolazi uz post i kroz post. Svojim primerom Gospod nam je pokazao, kakvo je moćno oružje post. Tim oružjem On je pobedio Satanu u pustinji, a kroz to pobedio je i tri glavne satanske strasti, kroz koje Satana ima slobodan pristup k nama, a to su: slastoljublje, častoljublje i srebroljublje; tri pogubna lakomstva i tri najveće zamke, u koje zli neprijatelj roda ljudskog namamljuje Hristove vojnike.

Sveti Vladika Nikolaj

Leave a Reply

  

  

  


6 − 5 =

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>